[justify][br]Људи су различити, имају различите особине, али понекад се описују групе људи помоћу њихових просечних података. Замислите само просечан резултат вашег разреда на крају школске године![br][br]И код молекула у гасу је тако. Они се крећу различитим брзинама, али могу се окарактерисати[br]просечним подацима, а усредњење се може обавити на више начина. Истраживање расподеле брзина честица гаса било је предмет рада многих научника, укључујући Максвела и Болцмана.[br][/justify]

[justify][br][br]График приказује највероватнију брзину (nv), средњу брзину (sr) и ефективну брзину (средњу квадратну брзину, тј,  корен квадрата брзине, eff)  честица гаса и вероватноћу да брзина насумично изабране честице гаса падне у изабрани распон брзина (P).[br][br]На графикону је приказана функција густине, а тачке представљају најважније брзине: највероватнија брзина је жута, средња брзина је црвена, а ефективна брзина плава. Светло плаво подручје представља одабрани опсег брзина, а његово подручје је вероватноћа распона брзине.[br][br][br][/justify]

Испитати расподелу брзина молекула код азота

[br]Прочитајте највероватнију, просечну и ефективну брзину на почетних 25 ° Ц.

Повећајте температуру на 100 ° Ц! [br]Колика је највероватнија брзина?

[br][br]Како пораст температуре мења највероватнију брзину и њену вероватноћу (густину појаве)?[br][br][br]

Вратите се на 25 ° Ц и испитајте проценат честица које се крећу између 0 и 100 m/s, 100 до 200 m/s, 200 до 300 m/s и 300 до 400 m/s.[br]

До које брзине, почев од 0m/s, треба укључити честице да би половина свих честица била у њој?

Сада ћемо испитати понашање честица гаса веће моларне масе, угљен-диоксида.

Подесите моларну масу на 44 g/mol. Шта се догађа са графиком расподеле брзине?

Колика је сада највероватнија брзина!

Упоредите максималне вредности вероватноће за угљен диоксид и азот.

[br][br]ЏејмсКлерк Максвел, James Clerk Maxwell (1831–1879) шкотски математичар и физичар. Једначине за описивање електричног и магнетног поља су његов огроман допринос науци. Бавио се и описом кретањачестица гаса. Ајнштајн је тврдио да је после Њутна био највећи и најпродуктивнији физичар.[br][br][br]Лудвиг Болцман, Ludwig Boltzmann (1844-1906) је аустријски физичар. Његов главни рад је била област статистичке физике. Имао је огромну  улогу у формулисању Другог закона термодинамике,[br]и описивању зрачења црног тела. По њему су добике име Болцманова константа и Болцманов фактор.[br][br][br]

Максвел-Болцманову расподелу можемо проучити и преко једноставне апаратуре приказане на видео клипу