Jedan od najvažnijih preduslova učenja je motivacija. Pored ostalog nju u matematici postižemo i zanimljivim nestandardnim problemima koji imaju vezu sa stvarnim životnim okolnostima. Priroda je prepuna procesa koji se mogu modelovati matematičkim jezikom. Pošto je to velikim delom i predmet izučavanja fizike nailazimo na živu integrisanost ova dva nastavna predmeta. To pogotovo važi za probleme kretanja. Teorijska obrada ove pojave u nastavi počinje u osnovnoj školi izučavanjem ravnomernog kretanja. Uočavanje relativnog kretanja kroz slaganje brzina dva tela je pretpostavka rešavanja nestandardnih zadataka iz ove oblasti. Kao otežavajuće okolnosti u problemima ovog tipa mogu se javiti i situacije u kojima neko od posmatranih tela menja smer ili brzinu kretanja, ili miruje izvestan vremenski period.
Zadatke ovog tipa treba najpre pažljivo pročitati i izvršiti njihovu semantičku analizu. Na osnovu gramatičke konstrukcije treba izabrati najznačajnije informacije o veličinama koje se javljaju u problemu. Tako uočene veličine označavamo promenljivim. Zatim se vrši logička analiza pri kojoj uspostavljamo veze među uočenim objektima i na osnovu toga pravimo izraze i relacije među tako formiranim izrazima koje zadovoljavaju date tekstualne uslove. Time se dobija jednačina, nejednačina ili sistem jednačina i (ili) nejednačina koje predstavljaju matematički model datog problema. Problem se zatim rešava odgovarajućim matematičkim aparatom. Na kraju se vrši analiza rešenja što podrazumeva njegovu proveru u realnoj situaciji.
Ovde ćemo predstaviti nekoliko takvih zadataka ilustrovanih animacijom i kratkim uputstvima za rešavanje.
