Između matematike i šaha postoji velika bliskost, te stoga nije slučajno što se matematičke i šahovske sposobnosti u praksi često realizuju komplementarno. Rešavanjem čuvenih kombinatornih problema rasporeda šahovskih figura na tabli su se bavili Ojler i Gaus. Neki od najuspešnijih vrhunskih velemajstora su bili profesionalni matematičari Emanuel Lasker, Maks Eve, Džonatan Nan. Visoke matematičke sposobnosti i rezultate u mladosti su postizali Mihail Talj i Anatolij Karpov.
Šahovske probleme možemo sresti u kibernetici, teoriji igara, teoriji grafova, teoriji brojeva, ali i u razvijanju savremenih metoda programiranja. Skoro u svakoj zbirci sa olimpijskih matematičkih takmičenja zadaci inspirisani šahovskom tablom i figurama zauzimaju značajno mesto.
Bliskost ove dve delatnosti pruža nesicrpne mogućnosti popularizacije matematike i njene nastave. Matematički problem inspirisani šahom su veoma raznovrsni. To mogu biti razni geometrijski i aritmetički problemi sa samim tablama različitih dimenzija, problemi rasporeda i kretanja figura, rešavanje neobičnih igara, satavljanje turnirskih rasporeda, određivanje rejtinga takmičara i slično.
